akreditacija

Bosanski

Izgovor

• IPA: /akreditǎːt͡sija/
• Hifenacija: a-kre-di-ta-ci-ja

Etimologija

• Od latinskog accreditatio, od glagola accreditare ("odobriti, priznati").

Imenica

akreditacija ž. (mn. akreditacije)

1. Proces davanja službenog priznanja ili odobrenja, obično od strane relevantne organizacije ili institucije, koji potvrđuje da je osoba, organizacija ili program zadovoljio određene standarde ili kriterije.

   Sinonimi: odobrenje, priznanje

   Univerzitet je dobio akreditaciju za novi studijski program.

2. Službeni dokument ili sertifikat koji potvrđuje da je osoba, organizacija ili program prošao proces akreditacije.

   Sinonimi: sertifikat, potvrda

   Stomatološka klinika je dobila akreditaciju od strane zdravstvene komisije.

3. Proces ili postupak verifikacije ili priznavanja kompetencija ili kvalifikacija.

   Sinonimi: priznavanje, verifikacija

   Dobivanje akreditacije za kurs je važan korak za profesionalni razvoj.

Deklinacija

Deklinacija imenice: akreditacija

	Jednina	Množina
Nominativ	akreditacija	akreditacije
Genitiv	akreditacije	akreditacija
Dativ	akreditaciji	akreditacijama
Akuzativ	akreditaciju	akreditacije
Vokativ	akreditacijo	akreditacije
Instrumental	akreditacijom	akreditacijama
Lokativ	akreditaciji	akreditacijama

Složenice

• institucionalna akreditacija

Prijevodi

engleski: accreditation francuski: accreditation ž. grčki: πιστοποίηση ž. (pistopóisi)

njemački: Akkreditierung ž. španski: acreditación ž. turski: akreditasyon